Зељаница

После скорашњег експеримента и губљења невиности са буреком, одважно сам се упустила у нову авантуру са домаћим корама јер ми се зељаница јела ненормално, ал' баш ова, савијача, па од када су престале да ми се пред очима појављују две речи - немогућа мисија (јер баке више нема) - како на те коре помислим, пораним ја јутрос једну да расучем, па да видим како ће ићи и како ће испасти... Искомбинујем фил и испаде да ништа данас осим зељанице нисам јела и не намеравам, јер сам баш овакве гладна годинама...

Потребно је: Пола килограма зеља (4 веће везе од по 8-10 листова), 700 грама брашна, 600 грама павлаке, 300 грама сира (за питу и гибаницу), 4 јајета, мало соли, мало уља, топла вода.

Сипати брашно у посуду, додати кашичицу соли и 2 кашике уља, па све замесити топлом водом, око 400 мл. Направити мекано тесто, али пазити да се не лепи за руке. Од тога направити 6 јуфки и сваку намазати уљем. Важно је добро их науљити јер се тако спремљено тесто лако развлачи у веома танке коре. Потребно је да јуфке у уљу одстоје сат, на топлом, покривене салветом и да се на њима не направи кора, па ако је потребно науљити још неки пут длановима. Тесто се најбоље развија на памучном стољњаку (то нису онако масне коре као за бурек), по ком је посуто мало брашна. Јуфка се прво растањи оклагијом, потом се испод ње подвуку дланови и лагано се раздвајају при чему повлаче и тесто. Кора се развлачи до ивица стола. Када сто буде прекривен кором, ножем одстранити задебљања по крајевима.

У мало већем суду умутити 4 јаја, додати им сир, ситно исецкано свеже зеље (опрано, очишћено) и павлаку па добро измешати. Посолити ако је потребно, по укусу, ако сир није довољно слан. Сваку кору, која је одстојала десетак минута на столу и мало се просушила, попрскати мешавином уља и воде, посути са мало брашна, а онда целу равномерно филовати (побацати фил свуда), увити је уз помоћ стољњака, па увијену мотати у пужић и преместити у добро подмазан плех у средину, а около ње, у круг, настављати са ређањем осталих филованих кора у круг. Пећи у добро загрејаној рерни на 200 степени око 50 минута. Кад се извади из рерне, тако врелу, добро попрскати млаким уљем помешаним са мало топле воде.

У ову тепсију ми је стало 4 јуфке у круг, пречника је 38 цм, могу се пећи и тако што се свака умота у пужић па се пужићи ређају један до другог, а не у круг, може и да се умотана не увија већ сече у неколико делова и ређа у плех тако да јуфке буду равне... пробаћу након овога да направим овако и са сиром (фил комбинација као за гибаницу - сир, јаја, павлака, кисела вода) и кромпирушу (свеж рендан кромпир на крупно, со и бибер) по истом принципу, бака је имала обичај понекад да кромпирушу и питу са сиром закајмачи - размути мало кајмака и млека па кад се пита испече, она искључи рерну, прелије је са тим уместо да је попрска уљем и водом и врати у врућу, искључену рерну још мало. А често је уместо зеља стављала у фил младу коприву или спанаћ.

Још ћу постати и прави мајстор! :)

Инџој!